Psihijatar objašnjava: Koliko je upotreba sedativa na svoju ruku OPASNA!
Mnogi se odnose prema psihosedativima olako, sami sebi određuju doze i piju ih bez ideje koji za šta služi. Evo koliko to može da bude opasno.
Koliko puta ste u poslednjih godinu dana na poslu, kod kuće ili u komšiluku čuli rečenicu: „Imaš li nešto za smirenje, pod takvim sam stresom da ću eksplodirati ako nešto ne popijem?“.
Nažalost, nije tajna da se upotreba sedativa na svoju ruku toliko odomaćila u Srbiji da to ozbiljno ugrožava zdravlje stanovništva.
Savremeni način života uticao je da napetosti koje se akumuliraju tokom dana doprinose psihičkoj tenziji i izazivaju u nama konstantan stres. Mnogi tu količinu svakodnevnog stresa teško podnose i probleme pokušavaju da reše uzimanjem tableta za smirenje. Gutaju ih čim se malo unervoze, kad ih šef iznervira ili dete nasekira, kad ne mogu da zaspe.
Bensedin umesto analgetika
Dr Oliver Vidojević, psihijatar i psihoanalitičar, kaže da se kod nas, ali i u celom svetu, lekovi za smirenje koriste u velikim količinama, često nepotrebno i bez konsultacije sa lekarom.
– Mnogi ljudi se odnose prema psihosedativima olako, kao da je reč o analgetiku koji se kupuje u apoteci. Sami sebi određuju i doziraju lek, pa ga potom i preporučuju bliskim ljudima – upozorava dr Vidojević.
On kaže da je internet samo olakšao ovakav vid „samolečenja“, tamo su dostupni saveti drugih korisnika koji se uzimaju zdravo za gotovo.
– Izgleda im brže, jednostavnije i ekonomičnije da se tako „samoleče“, jer nemaju u vidu posledice sve dok se one ne pojave i donesu mnogo složenije probleme.
Najčešće se, ističe dr Vidojković, na svoju ruku koriste bezodiazepinski anksiolitici, kao i noviji anksiolitici nebenzodiazepinskog tipa.
1,3 miliona građana Srbije svakodnevno pije neki analgetik ili lek za smirenje, većina nepotrebno i bez konsultacije s lekarom
– Njih odlikuje veća brzina delovanja, različito trajanje efekta i mogućnost da se uzimaju sporadično, kad za to postoji potreba pacijenata. Problem je što kod produženog uzimanja mora da se prilagođava doza, a veća doza ne dopušta radne aktivnosti, vožnju i slično. Nove generacije nebenzodiazepinskih anksiolitika takođe omogućavaju sniženje napetosti, smanjenje straha i stresa, ali i kod nesanice. Povoljni efekti osećaju se nakon svakog uzimanja. Nažalost, mnogi posežu za ovim lekovima i kada to nije indikovano, što izaziva razne zdravstvene probleme – objašnjava dr Vidojković.
Opasnost prekomerne upotrebe sedativa jeste stvaranje neke vrste zavisnosti, pa uobičajene doze sve slabije deluju, uzimaju se sve češće i prelazi se na sve jače preparate, što nije bezazleno i može izazvati niz psihičkih i telesnih tegoba kao što je poremećaj sna, gubitak volje…
– Svi ovi lekovi utiču na psihofizičke sposobnosti i pacijenti to treba da imaju u vidu. Takođe, nagli prekid posle dužeg kontinuiranog uzimanja leka može biti vrlo neprijatan i takvo stanje može da potraje.
Samo uz lekarski nadzor
Prema rečima dr Vidojkovića, izbor leka za nekog pacijenta, njegova trenutna situacija i potreba ozbiljno je medicinsko pitanje.
– Ono uključuje poznavanje celokupnog psihičkog i fizičkog stanja samog pacijenta, ali i precizna znanja o leku i lekovima kojima lekar mora odgovorno da raspolaže, a sve za dobrobit pacijenta. Lekarska kontrola je neophodna od dijagnostike i postavljanja indikacija, preko izbora leka, praćenja efekata i doziranja do zaključivanja terapije i prestanka davanja lekova.
Коментари
Постави коментар